петак, 19. септембар 2014.

ЛОВ

Крену лисац баш у лов,
па обуче капут нов,
пушку он на раме стави,
и накриви шешир стари.

По шуми се дуго скит`о,
за зечеве свуд` је пит`о,
у све рупе завирив`о,
ал` не нађе ништа живо.

А кад крену гладан кући,
све зечеве проклињући,
зачу тада неко свира,
чини му се, са шешира.

Хитро с главе шешир скиде,
шта ли му то очи виде,
то се један зечић мали,
са гитаром важан прави.

На нишан он зеца стави,
већ је спреман да опали,
ал` ето му сад проблема,
он у пушци метка нема.

Паника га хвата тресе,
зец га зове да заплеше,
па у жице вјешто туче,
лисац поче да мјауче.

Нема коментара:

Постави коментар

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.