недеља, 27. децембар 2015.

СЊЕШКО

У дворишту Сњешко стоји,
шешир му на глави,
издалека баш изгледа
кȏ господин прави.

Очи црни каменчићи,
носић мало крив,
око врата чак и шал је
зеленкастосив.

Метле старе мјесто руку
засад добро служе,
слијећу на њих мале птице -
с њим би да се друже.

Трајала би та љепота
ко зна кол'ко дана,
да се сунце не промоли
изнад сњежнх грана.

Сав је снужден сада Сњешко,
крупне сузе лије,
зашто сунце бар још мало
сачекало није.

Гледа сунце па му жао
што се Сњешко топи,
кратко жмирну па злаћане
своје очи склопи.

За облак се брзо сакри,
схвати да је грешка,
што умало не истопи
овог лијепог Сњешка.

А Сњешко од среће сину,
сунцу поздрав даје,
биће срећна и дјечица
што зима још траје.

четвртак, 10. децембар 2015.

ШУМСКА ТРКА

Опклада је пала,
сва шума навија,
у трчању  бржи
медо је ил' лија.

На стартној линији
с напетошћу стоје,
трка ће да почне,
секунде се броје.

Јеж заставу диже,
почетак означи,
поче луда трка,
бодре навијачи.

Све до пола стазе
у вођству је био,
ал' се ипак медо
троми уморио.

Престиже га брзо -
у два-три корака,
и без много муке
лија хитра, лака.

Фискултура меди
није јача страна,
дража му је, ипак
нека сочна храна.

Порука је јасна,
схвата медо стање -
друкчије би било
да је јео мање.

петак, 13. новембар 2015.

МИШИЈА СРЕЋА

У шупици старој спази мачка миша, па кȏ ловац прави на њега јуриша.
Ухвати га спретно, у ваздух га баца, е баш срца нема та шарена маца. А тај мишић тужни једва да је жив, да л` ће данас страдат` ни дужан, ни крив. Ма ваљда ће имат` барем мало среће, маца да га поједе и хоће и неће. До игре је мачки стало и од ручка много више, гле, као да хоће да јој мишић збрише. И кад маца опружи се и на леђа леже, зграби мишић тад прилику па хитро побјеже.

уторак, 27. октобар 2015.

КАД СЕ МЈЕСЕЦ УМОРИ

 На врх неба мјесец стаде,
поспан зијева сред параде,
пô је ноћи вриједан био,
ал' се јадан уморио -
сад би и он мало снио.

На облачак меки леже,
намјести се и протеже,
ал' звијезда га штипа, дрма,
не см'јеш стати ни заспати
већ сијати као срма.

Он се трже поспан, љут,
па настави даље пут,
мало сребрен – мало жут,
да освијетли уске стазе
којим звијезде ноћу газе.

недеља, 25. октобар 2015.

ТРАЧ

Кад је чула лија
један страшан трач,
због њега је одмах
бризнула у плач.

Све сеоске коке
у град се сад селе,
због лукаве лије –
тако звијери веле.

Та прича  је лији
и мучна и тешка,
па се она нада –
то је нека грешка.

Због трача што, ево,
већ данима траје,
лисица се хитро
у провјеру даје.

У село кад стиже
вирну преко плота,
и угледа пијетла
с кокама се мота.

Од радости заигра
тад срце у лије,
што селидба кока
десила се није.

понедељак, 12. октобар 2015.

МАСЛАЧЦИ

Испод плавих облачака
главице су маслачака,
оком златним затрептале,
према сунцу погледале.

Гледа сунце у маслачке,
у те мале жуте тачке,
па шапуће облацима: 
- Колк'о доље сунца има!

Насмијано, кроз облаке,
пусти јаче своје зраке - 
нек се грију сунца мала
на ливади процвјетала.

А маслачци, у том рају,
и миришу и цвјетају,
уз зуј пчела, лет лептира,
цврчка што им музицира.
  

субота, 03. октобар 2015.

МАЛИ ЗВЕЗДАШ

Вечерас ћу с тобом тата
бити будан још два сата,
нас двојица – навијачи,
гледaћемо ко је јачи.

Мада ту дилеме нема,
знамо коме трон се спрема,
гледаћемо из свог гнијезда
како мрежу тресе Звезда.

Ал' од малог навијача
поспаност је била јача,
јер татино топло крило
за спавање баш је било.

Чудо неко то и није –
навијач још млијеко пије,
само нека слатко спава –
тата ће да препричава.


понедељак, 14. септембар 2015.

ПРЕД ДОЛАЗАК ЗИМЕ

Баш у касну јесен,
док је киша лила,
на кафу код меде
свратила је лија.

Па му прича како су
баш времена тешка,
и да замка људска
свуда јој се смјешка.

Ни перади нема
да слободно шета,
сакрила их вјешто
та ограда клета.

А од саме мисли
да зима долази,
нека чудна језа
репом ми пролази.

Тад јој медо даде
меда тегле двије
и крушака пет,
жао му је лије.

И савјет од меде
добила је лија:
Де ти зиму преспавај
цијелу као и ја.

недеља, 16. август 2015.

ЗАБОРАВЉЕНЕ ЦИПЕЛЕ

У школском се дворишту
јутрос граја дигла,
кад сам сва у журби
ја пред школу стигла.

Сви су се смијали
на сав божји глас,
држ’о се за стомак
и домарев пас.

Како се догодило -
то не знам ни сама,
али сам у кућним
дошла папучама.

Мора да су криве
фризура и шнале
што су ми код куће
ципеле остале.

Ма, нећу да плачем -
коме то још прија,
када сви се смију -
смијаћу се и ја.

недеља, 28. јун 2015.

У СТРАХУ СУ ВЕЛИКЕ ОЧИ

Прошле је ноћи – у доба глуво
слетјело Марку нешто на уво,
па сав у страху отвори очи,
за борбу спреман с кревета скочи.

Ал' ипак јача надвлада сила,
соба је мрачна превише била,
храброст побјеже негдје у таму,
а Марко брзо пробуди маму.

Кренуше скупа Марко и мама
да виде кога то крије тама,
ал' од свих могућих чудовишта
у соби није било баш ништа.

Ни у орману, ни под креветом,
Ни иза врата, ни под ћебетом,
само је комарац – главом и брадом,
сву ову збрку гледао крадом.

субота, 16. мај 2015.

САМА У ГУЖВИ


Усред једног великог града,
гдје увијек гужва страшна влада,
на седмом спрату солитера
живи једна малена Вера.

Сваког јутра будна у шест сати,
трчи у загрљај мами и тати,
и гледа како поспани журе,
као без главе по стану јуре.

- Не иди, тата, сачекај, мама!
Зар опет данас остајем сама?
Може ли посао бар један дан
да се некако уради сам?

- Не може, Вера, љуби те мама,
знаш ли да новца треба нама…
- Не може, Вера, љуби те тата,
ти знаш да нама треба плата…

А ти се сада врати у кревет,
тета ће доћи, то знаш, у девет.
Вријеме с њом ће брзо проћи,
и мама и тата с посла ће доћи.

И тако остаје малена Вера
на седмом спрату солитера,
бескрајно тужна, и с ким год – сама,
јер са њом нису тата и мама.

среда, 06. мај 2015.

ВЕЛИКИ ТАЛЕНАТ



Видио је мали Јова
краву како пасе,
па од сестре узе блок
да је црта за се.

Ал` та, дјецо, крава
баш је чудна била,
умјесто рогова
на глави јој крила.

Уши кȏ  у зеца,
ноге кȏ у слона,
а реп кȏ у миша
имала је она.

Још нацрта Јова
нешто кȏ ограду,
јер не жели да му
кравицу украду.

Па показа мами
ремек-дјело своје,
ма, будући сликар,
ето, дјецо, то је.

четвртак, 09. април 2015.

KРИЛА


Чудио се лисац како
лептирића крила лако
носе свуда без проблема -
зашто и он једна нема.

Хоће лисац да полети,
ал' никако да се сјети
како би се набавила
бар половна нека крила.

Огласе је прелистао,
продавнице обишао,
питао чак крокодила
продаје ли неко крила.

Свак се чуди, не вјерује:
- Лисац крила зар купује?
Да није на главу пао
Ил' пио – па претјерао?!

Схватио и он на крају
да се крила не продају,
па с товаром туге тешке
вратио се кући – пјешке!

недеља, 22. март 2015.

МУКЕ СА СЕСТРИЦОМ

Закукао Миша – јао,
кад у несвијест није пао -
сека му се мала
у цртање дала.

Лијепо би то све било,
али зло се  догодило:
свеска за домаћи
поста блок цртаћи.

Он у чуду - рони сузе -
- зашто, секо, ову узе,
нисам дана пола
устао од стола.

Рвао се са азбуком
и од А до Ш је с муком
написао цијелу
у свешчицу бијелу.

Све је било баш без грешке  -
награда за муке тешке,
а сада из листа
вири боја триста.

Јао, секо, с тобом шта ћу!?
Не дирај ми у задаћу!
Кажем стоти пут,
и стварно сам љут!

Не љути се, нисам знала,
ја сам, Мишо, врло мала…
Ево, за изини -
oбрашчић уштини!

недеља, 01. март 2015.

КАКВА ТЕТКА

Дошла је код Владе
јуче тетка Јела,
па би са њим она
играти се хтјела.

А и Влади малом
баш је драго било,
па отрча брзо
код тетке у крило.

Цијели дан им прође
у игри, весељу,
испунила Влади је
тета сваку жељу.

А кад вријеме Влади
за спавање дође,
тетка њему успаванку
тихо пјеват` пође.

А кад сан тај тихо
кроз врата ушета,
заједно са Владом
заспала је тета.

ЧИСТОТА

Шапни мени
сада свијете,
шта то краси
свако дијете.

Је л` то душа
чиста, мека,
која само
љубав чека?

Је л` то срце
што не крије,
да за мржњу
чуло није?

Ил` је маште
пуна глава,
жељна игре
и кад спава?

Ил` још тајна
нека има,
на тим плавим
небесима

понедељак, 23. фебруар 2015.

КАД ПРОЉЕЋЕ ЗЛАТИ

Ево, дјецо, марта,
па се зима сели,
то прољеће стиже
да нас развесели.


Ноћи све су краће,
а све дужи дани,
весело пјевуше
птичице на грани.

И у шуми цвијеће
сад весело расте,
а са југа стижу
гуске, роде, ласте.

На све стране живот
рађа се и кличе,
на ливади, ено,
росна трава ниче.

Ма, сваке се године
то прољеће врати,
па у башти цвијеће
бакино позлати.

субота, 17. јануар 2015.

ВУЧКО ПЕНЗИОНЕР

Није више Вучко
мог’о да издржи –
то што је од њега
зека био бржи.

Годинe га стигле,
крзно олињало –
ех, како да форму
поправи бар мало.

Ишао на фитнес
и у теретану,
избјегав’о пиће,
из маркета храну.

Ал’ узалуд вјежбе
и сав труд и мука,
учас шмугне зека
испред старог вука.

Па код меде оде,
савјет да потражи:
– Шта да радим, медо,
пријатељу – кажи?

Насмија се медо,
вуков стари знанац:
– Па ти, Вучко, буди
вегетеријанац!

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.