вучко лију лоптом гађа,
погоди је посред чела,
на земљу је лија сјела.
И лија се окуражи,
за гађање штогод тражи,
дохвати се пале крушке,
спуца вука усред њушке.
Плаче вук, и лија плаче…
Кога ли сад боли јаче?
Ал’ тако је лијо, вуче
Без разлога кад се туче!
Нема коментара:
Постави коментар