субота, 16. мај 2015.

САМА У ГУЖВИ


Усред једног великог града,
гдје увијек гужва страшна влада,
на седмом спрату солитера
живи једна малена Вера.

Сваког јутра будна у шест сати,
трчи у загрљај мами и тати,
и гледа како поспани журе,
као без главе по стану јуре.

- Не иди, тата, сачекај, мама!
Зар опет данас остајем сама?
Може ли посао бар један дан
да се некако уради сам?

- Не може, Вера, љуби те мама,
знаш ли да новца треба нама…
- Не може, Вера, љуби те тата,
ти знаш да нама треба плата…

А ти се сада врати у кревет,
тета ће доћи, то знаш, у девет.
Вријеме с њом ће брзо проћи,
и мама и тата с посла ће доћи.

И тако остаје малена Вера
на седмом спрату солитера,
бескрајно тужна, и с ким год – сама,
јер са њом нису тата и мама.

среда, 06. мај 2015.

ВЕЛИКИ ТАЛЕНАТ



Видио је мали Јова
краву како пасе,
па од сестре узе блок
да је црта за се.

Ал` та, дјецо, крава
баш је чудна била,
умјесто рогова
на глави јој крила.

Уши кȏ  у зеца,
ноге кȏ у слона,
а реп кȏ у миша
имала је она.

Још нацрта Јова
нешто кȏ ограду,
јер не жели да му
кравицу украду.

Па показа мами
ремек-дјело своје,
ма, будући сликар,
ето, дјецо, то је.

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.