недеља, 22. март 2015.

МУКЕ СА СЕСТРИЦОМ

Закукао Миша – јао,
кад у несвијест није пао -
сека му се мала
у цртање дала.

Лијепо би то све било,
али зло се  догодило:
свеска за домаћи
поста блок цртаћи.

Он у чуду - рони сузе -
- зашто, секо, ову узе,
нисам дана пола
устао од стола.

Рвао се са азбуком
и од А до Ш је с муком
написао цијелу
у свешчицу бијелу.

Све је било баш без грешке  -
награда за муке тешке,
а сада из листа
вири боја триста.

Јао, секо, с тобом шта ћу!?
Не дирај ми у задаћу!
Кажем стоти пут,
и стварно сам љут!

Не љути се, нисам знала,
ја сам, Мишо, врло мала…
Ево, за изини -
oбрашчић уштини!

недеља, 01. март 2015.

КАКВА ТЕТКА

Дошла је код Владе
јуче тетка Јела,
па би са њим она
играти се хтјела.

А и Влади малом
баш је драго било,
па отрча брзо
код тетке у крило.

Цијели дан им прође
у игри, весељу,
испунила Влади је
тета сваку жељу.

А кад вријеме Влади
за спавање дође,
тетка њему успаванку
тихо пјеват` пође.

А кад сан тај тихо
кроз врата ушета,
заједно са Владом
заспала је тета.

ЧИСТОТА

Шапни мени
сада свијете,
шта то краси
свако дијете.

Је л` то душа
чиста, мека,
која само
љубав чека?

Је л` то срце
што не крије,
да за мржњу
чуло није?

Ил` је маште
пуна глава,
жељна игре
и кад спава?

Ил` још тајна
нека има,
на тим плавим
небесима

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.