недеља, 31. август 2014.

ЛАКОМИСЛЕНОСТ

Била једном једна овца,
имала је много новца,
траву, сијено није јела,
радила је шта је хтјела.

Маму, тату, и не слуша,
цигарете, вино куша,
код куће је никад нема,
несташлуке увијек спрема.


Ал` кад младост брзо прође,
сиромаштво овци дође,
нико за њу ни не хаје,
не вриједи јој што се каје

уторак, 26. август 2014.

ПРВАЧИЋИ

Миш у школу пошао
са другаром патком
и још једном веселом,
распјеваном мачком.

Сви радосно трче
да стигну на вријеме,
само миш је нервозан,
сав дрхти од треме.


Зар се школи не радујеш,
питају другари,
ал` се на то расплака
тужно мишић мали.

Бојиш ли се можда,
упита га патак,
да твој уча није
неки стари мачак?

Баш то данас јесте
брига ми највећа,
зар да мени деси се
таква глупа срећа?

Ма не брини, друже,
утјеши га мачка,
наш учитељ биће
жирафа дугачка.

недеља, 24. август 2014.

ОТКРИВЕНА ТАЈНА

У дворишту бакином
дигле гуске грају,
чуле да се овца
спрема за удају.

Од комшија вјешто је
овца све то крила,
ал` се, ето, дозна
да се заручила.


Од тог дана с овном
по травњаку шета,
свадба биће, прича се,
крајем овог љета.

среда, 20. август 2014.

КОМЕ ТУЧА ТРЕБА

Десила се тешка свађа
у птичијем свијету,
започеше глупу тучу
два коса у лету.

И баш кад се птица
много других скупи,
дједа кос их кљуном
по главама лупи.


Прекините свађу,
ил` ћу оцу рећи,
од његове љутње
нећете утећи!

Смирише се браћа,
коме туча треба,
за све има довољно
мјеста испод неба.

уторак, 19. август 2014.

ДЈЕДОВА ПРИЧА

  Дједу Трифку 
С тугом неком у очима,
расприч`о се дједа стари,
како некад живјело се,
какви некад бјеху дари.

Сата, каже, није било,
будио га цвркут птице,
хладна вода са извора
умивала руке, лице.


Брзо, брзо, на посао
журиле су руке, ноге,
јутром сунце милује нас
и оре се пјесме многе.

А у свакој кући живи
слога, игра и весеље,
само хљеба, здравља, рада,
такве су тад биле жеље.

Прича мени сјетно дједа,
док поглед му негдје лута,
слутим да је опет дјечак,
бос, рашчупан, без капута.

недеља, 17. август 2014.

ЧУДНА ЛИ ЧУДА

Сред пустиње санта леда,
са ње пингвин кактус гледа,
око њега ту по трави,
жуту лију јашу мрави.

А на брду у долини,
вук за козу дом сачини,
комшије им овце старе,
плету оне споменаре.

На дрвету два су зеца,
један рибу с гране пеца,
други с пушком чека лава,
док мајка им хрче, спава.

Каква би то чуда била,
да се Аци нису снила,
и да јутро на помолу,
не зовну га тад у школу.

субота, 16. август 2014.

ЗИМСКА РАДОСТ

Прва, трећа, пета,
више им се не зна број,
те пахуље дјеци лете,
сада их је цијели рој.

Падају на шуме, њиве,
не бирају оне гдје ће,
одрасли их баш не воле,
ал` су дјеца пуна среће.


Одјећа се топла носи,
и дрвене санке, скије,
сви на снијегу игру воле,
ником сад до куће није.

Маме, тате потом дођу,
па веселу игру прате,
те уз смијех се раздрагано
у дјетињство на трен врате.

петак, 08. август 2014.

КИШОБРАН

Мало новца, бако,
за нешто бих хтио,
кажи да л’ од дједа
тражит’ бих га смио.

Ево јесен иде
сад ће магле, кише,
кишобран ми треба
баш од свега више.


Кабаницу имаш,
озбиљно ће бака,
кȏ створена она је
за торбу и ђака.

Ма, добра би, бако,
била кабаница,
кад би под њу стали
и ја и Милица.

Ал’ кад прва киша
с јесени се јави,
за нас двоје кишобран
биће избор прави.

четвртак, 07. август 2014.

БАКИНА ПРИЧА

Расприча се бака,
весело и живо,
како некад давно,
у школи је било.

Како свеске, оловке,
ил` бојице разне,
нико није имао,
осим справе важне.


А та справа бјеше
рачунаљка лака,
од дрвета направљена,
баш за сваког ђака.

И још табла дрвена,
зелена и мала,
са спужвом и кредом,
не, то није шала.

А у џепу носила се
једна кора хљеба,
кад у школи огладни се,
храна ђаку треба.

Прича тако бака
с осмијехом на лицу,
док за школу пакује
с унуком торбицу.

среда, 06. август 2014.

ЧУВЕНИ ДОКТОР

Доведе рода
другара врапца
на преглед баш код
доктора жапца.

Данас мој другар,
низашта крив,
докторе, једва
остаде жив.


Из локве воду
док он је пио
мета је лака
мачору био.

У два-три скока
мачак га шчепа,
те оста врабац
без пола репа.

Отад он стално
јеца и плаче,
учини нешто,
докторе жапче.

Е, то је, родо,
баш срећа права,
важно да врапцу
жива је глава.

А сад код меде,
молим те, иди,
шта ће са врапцем,
он нека види.

Присуство твоје
за ме је мучно,
бојим се нећу
поступит стручно.

субота, 02. август 2014.

МИШИЈА СРЕЋА

У шупици старој
спази мачка миша,
па кȏ ловац прави
на њега јуриша.

Ухвати га спретно,
у ваздух га баца,
е баш срца нема
та шарена маца.


А тај мишић тужни
једва да је жив,
да л` ће данас страдат`
ни дужан, ни крив.

Ма ваљда ће имат`
барем мало среће,
маца да га поједе
и хоће и неће.

До игре је мачки стало
и од ручка много више,
гле, као да хоће
да јој мишић збрише.

И кад маца опружи се
и на леђа леже,
зграби мишић прилику
па хитро побјеже.

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.