да си некад ловац био,
а зашто то више ниси
сад бих радо знати хтио.
- У праву си, мој унуче ,
бијах ловац ја без мане,
а што данас више нисам
криво јесте једно лане.
- Како лане, дједе драги,
кад је тако њежно мило,
шта је оно храбром ловцу
тако страшно учинило?
- Гледало ме уплашено
окицама црним својим
и њима ми – ко да рече:
- Ја се тебе ловче бојим!
- Од истине страшне такве
заплакаше очи моје,
и ланету тад обећах
с ловом мојим готово је.
Нема коментара:
Постави коментар