Закукао Миша – јао,
сека му се мала
у цртање дала.
Лијепо би то све било,
али зло се догодило:
свеска за домаћи
поста блок цртаћи.
Он у чуду - рони сузе
-
- зашто, секо, ову узе,
нисам дана пола
устао од стола.
Рвао се са азбуком
и од А до Ш је
с муком
написао цијелу
у свешчицу бијелу.
Све је било баш без
грешке -
награда за муке тешке,
а сада из листа
вири боја триста.
Јао, секо, с тобом шта ћу!?
Не дирај ми у задаћу!
Кажем стоти пут,
и стварно сам љут!
Не љути се, нисам
знала,
ја сам, Мишо, врло
мала…
Ево, за изини -
oбрашчић уштини!
Нема коментара:
Постави коментар