свом другару Јови
како његов мачак
мишеве не лови.
– Мишеви му, Јово,
скачу преко репа,
а он – само гледа,
мјесто да их шчепа.
Данима се лицка,
дотјерује, глади,
неће млади даса
ништа да уради.
– Мука је велика,
Ацо, стари друже,
ко зна какве мисли
по глави му круже.
– Заљубљен је, Јово,
није му до рада,
сад његовим срцем
нека мачка влада.
Ал’ ипак му праштам –
нека глади брке,
јер знам и ја шта су
те љубавне муке.
Нема коментара:
Постави коментар