САМА У ГУЖВИ

Усред једног великог града,

гдје увијек гужва страшна влада,
на седмом спрату солитера
живи једна малена Вера.

Сваког јутра будна у шест сати,
трчи у загрљај мами и тати,
и гледа како поспани журе,
као без главе по стану јуре.

- Не иди, тата, сачекај, мама!
Зар опет данас остајем сама?
Може ли посао бар један дан
да се некако уради сам?

- Не може, Вера, љуби те мама,
знаш ли да новца треба нама…
- Не може, Вера, љуби те тата,
ти знаш да нама треба плата…

А ти се сада врати у кревет,
тета ће доћи, то знаш, у девет.
Вријеме с њом ће брзо проћи,
и мама и тата с посла ће доћи.

И тако остаје малена Вера
на седмом спрату солитера,
бескрајно тужна, и с ким год – сама,
јер са њом нису тата и мама.

ВЕЛИКИ ТАЛЕНАТ

Видио је мали Јова

краву како пасе,
па од сестре узе блок
да је црта за се.

Ал` та, дјецо, крава
баш је чудна била,
умјесто рогова
на глави јој крила.

Уши кȏ  у зеца,
ноге кȏ у слона,
а реп кȏ у миша
имала је она.

Још нацрта Јова
нешто кȏ ограду,
јер не жели да му
кравицу украду.

Па показа мами
ремек-дјело своје,
ма, будући сликар,
ето, дјецо, то је.

KРИЛА

Чудио се лисац како

лептирића крила лако
носе свуда без проблема -
зашто и он једна нема.

Хоће лисац да полети,
ал' никако да се сјети
како би се набавила
бар половна нека крила.

Огласе је прелистао,
продавнице обишао,
питао чак крокодила
продаје ли неко крила.

Свак се чуди, не вјерује:
- Лисац крила зар купује?
Да није на главу пао
Ил' пио – па претјерао?!

Схватио и он на крају
да се крила не продају,
па с товаром туге тешке
вратио се кући – пјешке!