понедељак, 3. новембар 2014.

ХРАБРОСТ

Драги тата,
морам хитно
да ти причам
нешто битно.


За храброст ме
питат’ немој,
кад знаш добро
да сам херој!

Знаш и да сам
дјечак јак,
ал’ ме мало
мучи мрак.

Не плашим се,
али, ето,
сваку ноћ је
под креветом.

Не мисли да
плаше мене
крај прозора
оне сјене!

А мало ми
не да мира
то што ми
у орман дира.

Па те молим,
драги тата,
да одшкринеш
мало врата.

Знаш да нисам
Кукавица,
ал’ треба ми
и лампица.

Јер другови
кажу моји
да се свјетла
тај мрак боји.

Нема коментара:

Постави коментар

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.