Драги тата,
морам хитно
да ти причам
нешто битно.
За храброст ме
питат’ немој,
кад знаш добро
да сам херој!
Знаш и да сам
дјечак јак,
ал’ ме мало
мучи мрак.
Не плашим се,
али, ето,
сваку ноћ је
под креветом.
Не мисли да
плаше мене
крај прозора
оне сјене!
А мало ми
не да мира
то што ми
у орман дира.
Па те молим,
драги тата,
да одшкринеш
мало врата.
Знаш да нисам
Кукавица,
ал’ треба ми
и лампица.
Јер другови
кажу моји
да се свјетла
тај мрак боји.
морам хитно
да ти причам
нешто битно.
За храброст ме
питат’ немој,
кад знаш добро
да сам херој!
Знаш и да сам
дјечак јак,
ал’ ме мало
мучи мрак.
Не плашим се,
али, ето,
сваку ноћ је
под креветом.
Не мисли да
плаше мене
крај прозора
оне сјене!
А мало ми
не да мира
то што ми
у орман дира.
Па те молим,
драги тата,
да одшкринеш
мало врата.
Знаш да нисам
Кукавица,
ал’ треба ми
и лампица.
Јер другови
кажу моји
да се свјетла
тај мрак боји.
Нема коментара:
Постави коментар