ПЉУСАК

Стоји облак
насред неба,
па кȏ стари
ловац вреба

на кога ће
кап да баци –
да л’ на носић
оном браци,

ил’ на сукњу
оној секи,
ил’ на шешир
сиједом деки,

ил’ да само
стоји, ћути,
и да никог
не наљути.

Тад наједном,
са висина,
просу пљусак
он по свима.