среда, 29. октобар 2014.

ДОСАДНА КИША

Крај позора љута Нада
грди кишу што још пада.

- Е већ ми је свега доста -
данима у кући оста’!

Па да ли ће љето више
да дође од ове кише!?

Зар ти, кишо, јасно није?
Ја хоћу да сунце грије,

Хоћу да свуд пчеле зује,
да се цвркут птица чује…

Зар треба да цијелог љета
по кући се само шета!?

Знаш да моју маму мучи
кад по кући неко трчи...

Ево молим, ако треба,
за бар мало ведрог неба…

Дај већ, кишо, све то схвати,
и на јесен нам се врати!

четвртак, 23. октобар 2014.

ПРВИ САСТАНАК

Љутила се Сњежа
на сат кућни стари,
јер за жеље њене
он неће да мари.


Он баш иде споро,
као какав дједа,
на нервозну Сњежу
уопште не гледа.

Можда би журио
само кад би знао,
да је битан договор –
Сњежин с Ацом пао.

Њу васцијели дан
слатке бриге муче –
тај састанак што је
заказала јуче.

А баш отад вријеме
као да је стало –
неће сат да жури,
ама баш нимало.

И док Сњежа гунђа,
дури се и љути,
у чекању споро
пролазе минути.

Али ипак вријеме,
то некако прође
и сва срећна Сњежа,
на састанак пође.

И отада свима,
позната је ствар –
Сњежана и Ацо
заљубљен су пар.

понедељак, 20. октобар 2014.

ЗАНЕСЕНИ МАЧАК

Жалио се Ацо
свом другару Јови
како његов мачак
мишеве не лови.


– Мишеви му, Јово,
скачу преко репа,
а он – само гледа,
мјесто да их шчепа.

Данима се лицка,
дотјерује, глади,
неће млади даса
ништа да уради.

– Мука је велика,
Ацо, стари друже,
ко зна какве мисли
по глави му круже.

– Заљубљен је, Јово,
није му до рада,
сад његовим срцем
нека мачка влада.

Ал’ ипак му праштам –
нека глади брке,
јер знам и ја шта су
те љубавне муке.

недеља, 19. октобар 2014.

ЗНАТИЖЕЉА

Питао је унук
свога дједа Саву:
– Зашто Сунце нема
боју тамноплаву?


Ил` када би Мјесец
ноћу црвен био,
да ли би он тада
на небу се сиј`о?

Ил` да могу звјездице
да се зазелене,
да л` би која у госте
дошла тад код мене?

Тад се дједа замисли,
па одговор скрати:
– Питаћемо тату
кад се кући врати.

субота, 18. октобар 2014.

РАЗИГРАНИ ПЈЕСНИК

Ко ће, дјецо, од вас знати
гдје то крава ручак кува,
гдје кокошка џемпер плете,
а гдје слона љуби бува.


Ил’ гдје вјетар гласно прича
да миш мачку у лов води,
да у бари на локвању
удвара се жаба роди.

Или зашто баке, деке
увијек траже такво мјесто,
гдје ће унук ил` унука
имат` прави царски престо.

Или зашто пјесник радо
долази у сваку школу,
да разигра дјецу, машту
и открије тајну своју.

уторак, 14. октобар 2014.

ДВА ДРУГА

– Мишо, друже, пријатељу,
велику сад имам жељу…
На бициклу дај ми круг,
ил’ ти нећу бити друг!


– Зар се тако нешто тражи?
Уцјена ти та не важи!
Е, не дам ти један круг,
не треба ми такав друг!

Нит’ се тако тражи круг,
нит’ се тако тјера друг!
Не грубо и наопако –
већ све лијепо и полако.

петак, 10. октобар 2014.

ПЉУСАК

Стоји облак
насред неба,
па кȏ стари
ловац вреба


на кога ће
кап да баци –
да л’ на носић
оном браци,

ил’ на сукњу
оној секи,
ил’ на шешир
сиједом деки,

ил’ да само
стоји, ћути,
и да никог
не наљути.

Тад наједном,
са висина,
просу пљусак
он по свима.

четвртак, 9. октобар 2014.

ВЕЛИКИ ОДМОР

Замислите, дјецо, ово,
школом трчи једно слово,
за њим трче броја два,
а за њима ви и ја.


Ко ће кога сада стићи,
ко ће први коме прићи,
слово броју ил` број слову,
да почнемо игру нову.

петак, 3. октобар 2014.

КАД СЕ ПРЕТЈЕРА

У шумици,
поред пута,
један зеко
тужан лута.


Ту је синоћ
јео, пио,
па се јадан
изгубио.

среда, 1. октобар 2014.

КАКО ТРЕБА

Не приличи једном ђаку
да на часу жваће жваку,
да галами и да псује,
учитеља не поштује.


Да не учи када треба,
да невоље стално вреба,
да задаћу избјегава,
ни да насред часа спава.

И да ријечи се не троше
само на то што је лоше,
треба рећи да сви знају
како да се понашају.

Прије звона – јутро свако
доћ’ се мора баш полако,
без тркања и галаме,
кȏ господа, младе даме.

Кад час почне пажљив бити,
учитеља не љутити,
да се лијепо све научи –
о, како то лијепо звучи.

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.