среда, 30. јул 2014.

КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈЉЕПШЕ

Кад одлучи врабац
да крене на југ,
не знаде да пут ће
бити тако дуг.

Летио је летио
километар, два,
те одлучи нагло:
Нисам за пут ја!


Ма, остаћу овдје,
у свом малом селу,
храниће ме мрвама
дјеца зиму цијелу.

Нема коментара:

Постави коментар

Интервју


Коментари

Пишите ми

Име

Имејл адреса *

Порука *

 
 
Copyright © 2015 Поезија за дјецу | Јелена Глишић. Сва права задржана.