Кад се јутрос пробудио
одмах је примијетио:
Ма ту нешто фали!
И баш кад је почео
за лет да се спрема,
изненађен схвати
да му крила нема.
Страшна туга обузе га,
дјецо драга, мила,
да л` сте икад видјели
лептира без крила.
Док је тако тужан
сједио и плак`о,
један призор њега
изненади јако.
Умјесто да скаче
или водом плови,
жаба небом лети
и мушице лови.
Још га више зачуди,
дјецо драга, мила,
што на жабљим леђима
види своја крила.
Синоћ их је украла
док је лептир спав`о,
јер и жаба жељела је
летјети бар мало.
Испунивши жељу
да по небу лети,
жаба тихо, мајсторски,
на земљицу слети.
Па тад крила лептиру
врати драге воље,
јер у бари, каже,
живјети је боље.
Нема коментара:
Постави коментар